Mada odlaganje seksualne aktivnosti do dostizanja relativne zrelosti predstavlja najbolje rešenje i racionalni izbor koji vodi očuvanju reproduktivnog zdravlja, sve veći broj adolescenata preuranjeno počinje sa seksualnim odnosima. Zato je važno da mladi pravovremeno steknu ispravne i potpune informacije o efikasnim metodima kontracepcije.

Istraživanja sprovedena u Srbiji su pokazala da je jedan od osnovnih osnovnih razloga visoke stope adolescentnih trudnoća nedovoljno znanje mladih o prednostima savremene kontracepcije i štetnim efektima namernog prekida trudnoće.

Metod kontracepcije koji se smatra idealnim za mladu osobu trebao bi da štiti reproduktivnu funkciju i da bude bezbedan za zdravlje, efikasan u sprečavanju trudnoće, reverzibilnog delovanja sa vraćanjem plodnosti neposredno po prekidu korišćenja, ekonomski prihvatljiv, jednostavan za primenu i bez izraženih neželjenih delovanja. S obzirom da nijedan metod u potpunosti ne zadovoljava ove kriterijume, primena kontracepcije u adolescenciji se zasniva na sledećim stavovima:

– Zdravlje adolescenata više ugrožava trudnoća od bilo kog metoda kontracepcije.

– Seksualno aktivnim adolescentima se preporučuje dvostruka zaštita, u cilju istovremenog sprečavanja neželjene trudnoće i polno prenosivih infekcija, uključujući i infekciju HIV. Zbog toga se mladim parovima uvek preporučuje da koriste kondom. Da bi se povećala kontraceptivna efikasnost, uz kondom treba koristiti još jedan metod – postkoitalnu kontracepciju u vanrednim okolnostima ili kombinovanu oralnu kontracepciju.

– Izbor metoda kontracepcije predstavlja kompromisno rešenje, jer svaki vid preveniranja začeća ima prednosti i nedostatke. Izbor zavisi od želja i potreba mladog para, njihovih kulturoloških obeležja, religijskih uverenja i zdravstvenog stanja.

– Pri opredeljivanju za metod kontracepcije treba se rukovoditi ne samo kontraceptivnom efikasnošću, već i tzv. nekontraceptivnim prednostima metoda, odnosno njegovim pozitivnim obeležjima koje nisu direktno vezane za sprečavanje trudnoće.

Metodi koji se preporučuju mladima

Kondom za muškarce

Kondom je mehanički metod kontracepcije, napravljen da prepokrije penis u erekciji. U većini slučajeva sačinjen je od tankog gumiranog lateksa. Da bi bio efikasan, kondom treba da se koristi pravilno i pri svakom seksualnom odnosu. Ako se koristi na taj način, stopa neuspeha iznosi 2 trudnoće u grupi od 100 žena tokom prve godine korišćenja.

Ovaj metod kontracepcije ima brojnih prednosti, među kojima je najznačajnija što obezbeđuje istovremenu zaštitu od polno prenosivih infekcija i trudnoće. Može da poboljša seksualno funkcionisanje tako što doprinosi podeli odgovornosti u partnerskoj vezi i prevenira prevremenu ejakulaciju čime se produžava trajanje polnog odnosa. Kondom može da postane neefikasan ako se izlaže toploti, sunčevom svetlu ili vlazi. Lubrikanti na bazi ulja i biljnih preparata, lokalno nanošenje ulja za bebe, terapijska primena nekih vaginaleta oštećuju kondom i umanjuju njegovu efikasnost.

Ženski kondom

Ženski kondom je sačinjen od tanke, prozračne, meke plastike. Pre seksualnog odnosa se postavlja u vaginu, tako da pri odnosu onemogućava direktan kontakt između penisa i vagine.

Ako se koristi pravilno i redovno stopa neuspeha ženskog kondoma iznosi 5 trudnoća na 100 žena tokom prve godine korišćenja. Ženski kondom je stvoren da bi omogućio zaštitu od polno prenosivih infekcija i trudnoće onim ženama koje su u riziku za nastanak ovih oboljenja, a njihov partner ne može ili ne želi da koristi muški kondom. Postoje i parovi kojima je ženski kondom prihvatljiva redovna kontracepcija.

Hormonska oralna kontracepcija

Sadrži dva sintetska hormona koji su slični prirodnim hormonima žene, estrogenu i progesteronu. U savremenim preparatima doza hormona je veoma niska. Pakovanje ima 21 ili više tableta. Hormonska kontracepcija primarno deluje tako što sprečava sazrevanje jajnih ćelija i ovulaciju. Veoma je efikasna kada se koristi redovno i pravilno. Tada je stopa neuspeha ispod jedne trudnoće kod 100 žena tokom prve godine korišćenja.

Pored visoke pouzdanosti u zaštiti od trudnoće, hormonska oralna kontracepcija ima i drugih prednosti. Jedna od najvažnijih je što povoljno utiče na karakteristike krvarenja, koja nastupaju u pravilnim vremenskim intervalima, smanjenog su intenziteta i postaju bezbolna. Važne zdravstvene dobrobiti su da doprinosi očuvanju plodnosti, smanjuje rizik za nastanak zapaljenja unutrašnjih polnih organa i smanjuje rizik za razvoj malignih procesa materice i jajnika.

Ozbiljna neželjena delovanja hormonske kontracepcije su retka kada su korisnice mlade i zdrave osobe.

Hormonska transdermalna i vaginalna kontracepcija

Pored preparata za oralnu primenu, hormonska kontracepcija postoji u obliku tzv. kontraceptivnih flastera i vaginalnih prstenova. Hormoni se kod devojaka koje koriste kontraceptivne flastere resorbuju preko kože, a tokom upotrebe vaginalnih prstenova preko sluzokože vagine. Prednost transdermalne i vaginalne hormonske kontracepcije je što primena manje opterećuje, jer kontraceptivni flasteri deluju tokom 7 dana, a vaginalni prstenovi 21 dan. Njihova efikasnost i način delovanja se ne razlikuju u odnosu na preparate za oralnu primenu.

Hormonska postkoitalna kontracepcija

Predstavlja vanredni metod kontracepcije, koji se koristi posle nezaštićenog seksualnog odnosa, odnosno kada je došlo do neuspeha pri primeni redovne kontracepcije (mehaničko oštećenje kondoma, zaboravljena hormonska tableta). Treba da se primeni tokom prvih 72 sata. Može da spreči oko tri četvrtine trudnoća koje bi nastale da postkoitalna kontracepcija nije primenjena. Važno je naglasiti da je to vanredni metod kontracepcije koji iz više razloga ne može da bude zamena za redovnu kontracepciju: manje je efikasna od redovne kontracepcije, sadrži relativno visoku dozu hormona i sprečava trudnoću u ograničenom vremenskom periodu od najviše tri dana posle polnog odnosa.

Metodi koji nisu prikladni za mlade

Materični umetak

Mali, savitljivi umetak čiju osnovu čini plastična masa, a može da sadrži namotaje bakra ili cilindar s progesteronom. Postavlja se u šupljinu materice. Ostvaruje kontraceptivni efekat tokom više godina. Sprečava trudnoću višestrukim mehanizmima, a prvenstveno tako što onemogućava usađivanje oplođene jajne ćelije u matericu. To je veoma efikasan metod kontracepcije. Stopa neuspeha iznosi ispod jedne trudnoće kod 100 žena tokom prve godine korišćenja. Materični umetak je prikladan metod za žene koje su u braku i već su rađale decu. Kod mladih može da poveća rizik za razvoj zapaljenja unutrašnjih polnih organa. Stoga se devojkama koje koriste materični umetak, u cilju pravovremenog otkrivanja komplikacija, savetuju redovne kontrole kod ginekologa.

Dijafragma

Kontraceptivno sredstvo oblika kape, sačinjene od meke gume, koja se pre odnosa postavlja u vaginu tako da pokriva grlić materice onemogućavajući prolazak spermatozoida iz vagine u više delove reproduktivnog sistema žene. Nije metod koji je prikladan za mlade osobe. Stopa neuspeha iznosi 6 trudnoća kod 100 žena tokom prve godine korišćenja.

Spermicidi

Hemikalije koje postavljene u vagini inaktivišu spermatozoide i tako pružaju izvesnu zaštitu od trudnoće. Nije efikasan metod sprečavanja začeća, a ne pruža ni zaštitu od polno prenosivih infekcija, pa se zato ne preporučuje mladima.

Metod prekinutog snošaja

Sprečava trudnoću tako što se seksualni odnos prekida pre ejakulacije i do izlivanja sperme dolazi van tela žene. Naziva se i metod coitusa interruptusa. Nije efikasan u zaštiti od trudnoće. Trudnoća se u jednoj kalendarskoj godini dogodi svakom petom paru koji na ovaj način reguliše plodnost.

Metod izbegavanja odnosa u plodnim danima menstruacionog ciklusa

Period „plodnih dana“ može da se odredi matematičkim proračunom koji se zasniva na dužini menstruacionih ciklusa korisnice, zatim merenjem bazalne temperature, kao i procenjivanjem izgleda sluzi iz grlića materice (u vreme ovulacije ona postaje prozračna i rastegljiva). Metod izbegavanja odnosa u plodnim danima menstruacionog ciklusa nije efikasan i ne preporučuje se mladima.

Dobro je, međutim, da učenici budu upoznati s karakteristikama menstruacionog ciklusa i pojmom plodnih dana. Menstruacioni ciklus je naime period koji počinje prvog dana jednog i traje do prvog dana narednog menstruacionog krvavljenja. Kod zdravih žena može da ispoljava velike varijacije u dužini, koje se normalno kreću u rasponu od 21 do 35 dana. Stoga se za određivanje perioda plodnih dana najprikladnijom smatra preporuka prema kojoj je potrebno da žena poznaje dužinu svojih menstruacionih ciklusa u prethodnoj godini. Plodni dani se definišu kao interval koji počinje prvog, a završava se poslednjeg plodnog dana. Prvi plodni dan se izračunava tako, što se od najkraćeg menstruacionog ciklusa oduzima dvadeset dana.

Poslednji plodni dan se određuje oduzimanjem deset dana od broja dana najdužeg menstruacionog ciklusa.

Dr sci.med. Katarina Sedlecki