Trudnoća tokom adolescencije je univerzalan i u većini zemalja sveta nepotpuno rešen problem. Učestalost adolescentne trudnoće se, ipak, veoma razlikuje među zemaljama, što se prvenstveno objašnjava nejednakim udelom mladih koji su seksualno aktivni i obimom angažovanosti društva u pripremi mladih za polni život. Zemlje s visokom učestalošću adolescentnih trudnoća odlikuje intenzivan porast učestalosti seksualne aktivnosti adolescenata sa nepostojanjem osmišljene društvene akcije koja bi doprinela kanalisanju seksualnosti mladih i prevenciji posledica. Procenjena stopa trudnoća kod adolescentkinja u Srbiji (50/1.000 devojaka 15-19 godina u jednoj kalendarskoj godini) je jedna od najviših u Evropi. Opadanje stope adolescentnih trudnoća, zapaženo u velikom broju zemalja Evrope, postignuto je pravovremenom edukacijom mladih i promocijom savremene kontracepcije, ali i motivisanjem mladih da, izbegavajući preuranjeno rađanje, ostvare bolje obrazovanje i ekonomski napredak.

Trudnoća nastala tokom adolescencije ima visoku cenu, kako sa individualnog, tako i sa šireg društvenog aspekta. Zdravstvene i psihosocijalne posledice su brojne i ozbiljne, bez obzira da li će ishod trudnoće biti njen namerni prekid ili rađanje deteta.

Namerni prekid trudnoće kod adolescentkinja

Savremeno društvo ima liberalniji odnos prema namernom prekidu trudnoće kao vidu kontrole rađanja. Stoga je snižavanje stope maloletničkih trudnoća i porođaja u velikom broju zemalja sveta bilo, nažalost, praćeno porastom stope artificijalnih pobačaja. Tako se abortusom završi dve trećine adolescentnih trudnoća u Danskoj, oko 60% u Francuskoj i Norveškoj i 70% u Švedskoj. Izuzetak je Holandija, koju pored niskih stopa maloletničkih trudnoća i porođaja odlikuje i niska učestalost namernog prekida trudnoće kod adolescentkinja, ostvarena prvenstveno primenom savremene i efikasne kontracepcije. Visoka stopa abortusa kod adolescenata odražava, naime, i neuspeh da se mladi ljudi obrazuju i osposobe da koriste modernu i efikasnu kontracepciju.

U Srbiji stopa abortusa kod adolescenata iznosi oko 20 promila (20 abortusa na 1.000 devojaka adolescentog uzrasta), što se može oceniti kao visoka učestalost neželjenih trudnoća kod mladih osoba. O veličini ovog problema govori podatak da se, prema nalazima ispitivanja, do kraja adolescencije jedna ili više trudnoća dogodi svakoj šestoj seksualno aktivnoj devojci u Beogradu. Indukovanim abortusom, međutim, veoma često regulišu plodnost i žene starijih životnih doba, tako da se kod adolescentkinja izvrši samo oko 3,0% od ukupnog broja ovih intervencija. Sličan model regulisanja plodnosti je prisutan, zbog rane liberalizacije abortusa, i u bivšim socijalističkim zemljama.

Namerni prekid trudnoće višestruko ugrožava psihofizičko zdravlje adolescentkinja. Zbog nezavršenog biološkog razvoja kod adolescentkinja su, u odnosu na osobe starijeg životnog doba, češće komplikacije, kao što su povrede unutrašnjih polnih organa, krvavljenja, anemije i infekcije. Nastala zapaljenja polnih organa mogu da poprime hronični tok i da rezultuju hroničnim bolovima u maloj karlici, nemogućnošću začeća ili poteškoćama u ostvarivanju optimalnog toka i ishoda narednih trudnoća. Dugoročni negativni uticaj namernog prekida trudnoće na reproduktivno zdravlje žena u Srbiji potvrđuju rezultati studije, prema kojima abortus značajno povećava rizik za nastanak spontanih pobačaja i prevremenih porođaja u narednim trudnoćama. Sterilitet predstavlja posebno ozbilju komplikaciju namernog prekida trudnoće. Učestalost sekundarnog steriliteta posle namernog prekida trudnoće kod žena koje prethodno nisu rađale, prema rezultatima ispitivanja sprovedenim u Srbiji, iznosi do 14,4%.

Namerni prekid trudnoće često predstavlja i emocionalno traumatično iskustvo. Rezultati istraživanja, koja su sprovedena u Ukrajini i Rusiji, pokazuju da se oko 70% žena nakon abortusa oseća depresivno. Kada je reč o adolescentkinjama, usled njihove psihosocijalne nezrelosti, ovakav događaj može da rezultuje depresijama, suicidalnim idejama i da dovede do razvoja antisocijalne strukture ličnosti. Istraživanja u Srbiji pokazuju da približno za svaku desetu adolescentkinju indukovani abortus predstavlja težak emocionalni stres i neposredni uzrok depresije.

Trudnoća i rađanje tokom adolescencije

Mada je preko 90% trudnoća nastalih tokom adolescencije neplanirano, veliki broj se nastavlja i rezultuje rađanjem deteta. U Srbiji se na taj način završava polovina maloletničkih trudnoća. Rađanje u periodu adolescencije predstavlja poseban zdravstveni i psihosocijalni problem. S obzirom na to da trudnoća predstavlja posebnu vrstu fiziološkog opterećenja organizma, zbog telesne nezrelosti devojaka koje rađaju pre 18. godine života povećana je učestalost spontanih pobačaja, prevremenih porođaja i patoloških stanja u trudnoći.

Kod adolescentkinja se trudnoća često obelodanjuje kasno, odnosno u odmaklom stadijumu. To je uslovljeno brojnim razlozima. Kod veoma mladih devojaka uzrok najčešće treba tražiti u njihovoj nezrelosti i neznanju, što im otežava da u prvim mesecima postanu svesne trudnoće. Ima adolescentkinja koje ne žele da nastave trudnoću, ali nemaju hrabrosti da zatraže pomoć, jer se boje osude okoline. Prvenstveno, da će zbog trudnoće doživeti kaznu ili odbacivanje roditelja, stigmatizaciju u svojoj vršnjačkoj grupi ili će morati da prekine školovanje.  Odlažući donošenje odluke, te devojke se prvi put javljaju lekaru u uznapredovaloj trudnoći kada nema više mogućnosti da se izvrši namerni pobačaj. Prema važećim zakonskim rešenjima Republike Srbije, trudnoća se može prekinuti na zahtev trudne ženske osobe starosti 16 i više godina samo do navršenih deset nedelja gestacije. Ako je devojka mlađa od 16 godina, za izvršenje artificijalnog abortusa potrebna je saglasnost roditelja ili staratelja.

Veoma je važno da trudnice adolescentnog uzrasta redovno odlaze kod lekara od početka trudnoće, jer su u povišenom riziku za nastanak poremećaja u razvoju ploda ili patološkog toka trudnoće. Zbog nezavršenog telesnog razvoja, porođaj je često otežan, a novorođenčad su niske porođajne težine i nedonesena. Zato je važno da adolescentkinja već na početku trudnoće bude upoznata sa principima pravilne ishrane i higijene tokom trudnoće, potrebom da izbegava duvan, alkohol i psihoaktivne supstance, da redovno odlazi na kontrole i pridržava se uputstava lekara i da se pripremi da postane majka.

Rizici po zdravlje novorođenčeta majki adolescentnog uzrasta se prolongiraju i tokom perioda materinstva. Čak i starijoj adolescentkinji, koja je fizički sposobna da se na odgovarajući način brine o svom detetu, mogu da nedostaju emocionalna stabilnost, zrelost i iskustvo koje su preduslov materinstva. Zato se deca maloletnih majki znatno češće hospitalizuju zbog urgentnih stanja, crevnih infekcija i nezgoda tokom prvih pet godina života. Rezultati više istraživanja ukazuju da deca iz trudnoća adolescentkinja češće imaju usporeni psihomotorni razvoj, sporije se socijalizuju i skloni su maloletničkoj delinkvenciji, a ispoljavaju tendenciju da i sami prerano postanu roditelji.

Mladi koji postanu roditelji tokom adolescencije obično prekidaju školovanje i smanjene su im šanse da se ostvare na nekim drugim životnim poljima. Ukoliko se između mladih u takvoj situaciji ostvari zajedništvo, često se završava raskidom i razvodom.

Dr sci.med. Katarina Sedlecki